ЗАЈЕДНИЦА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ УТРЕХТ
~ А Л Б У М са 162 слике ~https://www.flickr.com/gp/34597718@N08/4A424S7Mhw
Драга браћо и сестре у нашој возљубљеној Парохији Светог Симеона Мироточивог у Утрехту, и подједнако драги сви остали из наше помесне светосавске Цркве, и најдражи нам ти, путниче-намерниче, који си нам драги гост, свратио на нашу страну, сврнуо на ову интернет-страницу и духом се приближио нашем скромном кретању у дубину, даљину и висину! Да Бог да нам се и придружио, а не само приближио!
Заједно је све лакше.
Једно мало објашњење уз ово моје закаснело слање слика са наше парохијске Славе у Зајсту 25. фебруара. После скоро месец и по дана.
Слике су биле спремне већ два-три дана после Славе. Парох их је још тада видео. Желео сам да се и ви остали радујете њима што пре – онако како сам им се и ја обрадовао. Захваљујући вама, и онима који сте на слици и оним другима, не само да је моје учешће у заједничкој слави лепше, него је и изненађење касније код куће увек веће: сваки пут су слике, кад их погледам на већем екрану, лепше него што сам мислио да ће бити. Најлепша ствар, и моја једина мотивација, је да овим својеврсним светлописним сувенирима продужимо јединствене тренутке са литургије, која се наставља и траје на заједничкој трпези и потом весељем. И да сачувамо неке тренутке у сећању: онаквима, каква су и сећања; као магновење. Себе за друге, друге за себе, а све за наше миле и драге; оно што свакога дана и сваког секунда одлази у неповрат. Хтели не-хтели. Време нас поражава; а ван времена, опет, ни нема овог живота. У оном каснијем, видећемо како ће то бити с временом! Ми хришћани верујемо да оно неће стати, него се продужавати довека. У овоме животу, у времену, као да улазимо у неку реку; у коју, кад год загазимо, никад поново нисмо у истој води. Реку препознајемо као исту, али њу саму чине те пролазне, неповратне воде. Да нам време не однесе те тренутке, остају нам успомене. Које знају и да бледе; и ови светлописи, малобројни тренуци који неко време неће бледети. Трудимо се, само, да фотографије не потисну наша аутентична сећања, и све ће бити у реду!
Када сам ставио овај албум на располагање у фебруару, управа Парохије је била уздржана. Није било јасно да ли и како ове слике смеју и треба да буду подељене. Иако сам већ био смислио начин за који сам мислио да је скоро идеалан, а који сам видео у једној нашој заједници у Немачкој (а и Светигора у Црној Гори има врло сличан начин архивирања и дељења слика са разних догађаја). Било је потребно да купим простор тамо на Фликру, то сам и учинио. Није скупо, на две године, изађе отприлике исто као и парохијал ;
Фотографије поводом једног догађаја скупе се у један албум. Све те слике, иако на мом јавном профилу, “приватне” су, оне нису доступне општој јавности. Онда учесницима догађаја пошаљем линк албума. Само онај ко има тај линк може да види слике. Али, и свако коме ви проследите линк такође. Тако да можете да делите цео албум или поједине слике коме желите – родбини и пријатељима, рецимо. Обратите пажњу, да и они онда могу да деле тај линк, и да ће свако ко га буде добио моћи да гледа.
Тако свако ко добије линк на албум, може видети све слике. Онај ко добије линк за појединачну слику, може видети само ту слику. Са албумом је исто онако како у стварности и живимо парохијски живот – нико се не затвара у посебну просторију када се моли, служи, причешћује, проповеда или исповеда, него смо сви заједно у савршавању светих тајни.
Постављање ових слика на сајт Парохије мења ситуацију. Колико ја разумем, сајт има наглашено мисионарски карактер, и на њега има приступ свако. Тако је, уосталом, и са свим другим сајтовима наших парохија и епархија. Тако ће ове слике постати доступне јавности; свима који дођу на сајт. Моја идеја са дељењем албума међу нама ограничавала је ствар између нас.
Ипак, ово нису све слике. Медиј (слика, видео) поприма свој живот, и треба бити опрезан. Урадио сам што сам могао да одаберем слике за које мислим да нико неће имати проблема да се деле. Већину слика са причешћивања сам искључио. Међу њима има и веома лепих; чак дирљивих. Оставио сам само пар где се не виде уста, или су затворене очи или део лица прекривен, или сасвим мала деца. Уосталом, и причешћивање је само једна света тајна, није ни једина ни “светија” од других, а и све што радимо у литургији је свето и све што радимо у заједници и ван литургији би требало да буде свето. Сама фотографија по себи не може да обесвети или похули ништа од тога. Они који мисле да то може, или су сујеверни, или правилно и опрезно расуђују да може постојати заблуда да се суштина светости види на самој слици. Фотографија је светлопис, писање светлом, а не живописање: оно не може бити свето онако како може бити (постати) икона, рецимо. Па ипак, ако је фотограф сам у покрету ка светлу, и на путу за Јерусалим, он ће искористи светло да запише свето; он ће видети чин и учествовати у светој тајни својих ближњих, он ће препознати тренутак и трајање, он ће “искористити прилику” да од Бога добије награду у виду успешног светлописа. Регистрација светла на сензору апарата траје пуки стоти део секунде: замислите само колико је тих стотинки секунде на располагању у неколи сати служења и дружења, и колико вектора у простору који ће и најмању разлику у позицији довести до другачијег угла гледања! Зато је сваки наш успешан запис светлом просто награда свише, и разлог више да се радујемо благодати која се и у току и по светим тајнама разлива над учесницима.
Зато нама који се познајемо у парохији, а и свима другима који нас не знају али (пре)познају живот у Христу, не може бити страно то што се види на светлосном запису: ми видимо двиг, учешће, заједницу у Духу, скромност, покајање, смирење, радост и сваку другу хришћанску врлину. Онако како их је набројао апостол Павле. И сигурни смо да их може видети и свако други ко бар мало отвори очи над својим мистичним настанком и невидљивим Творцем. У жељи да останемо у правилном слављењу, у православљу, да се јаче држимо и боље стражимо, и да нас други препознају по томе, и да нам због тога можда и лакше приђу, поздрављам вас из свог стана на југу, одакле се са 30 километара даљине по ведром времену виде виша здања у Утрехту и Ротердаму.
Христос посреди нас!
Ваш Михаило Хаџи-Ценић
НАПОМЕНЕ:
► Слике су “приватне”; само онај ко има линк може да их гледа и преузме;
► Али, свако коме сами даље прослеђујете линк, дакле свако ко добије линк, има доступ и такође може да их види и преузима. Ово функционише слично као са “UNLISTED” видео-снимцима на YouTube-у;
► Слике су са ауторским правима. Слободне су за преузимање и личну употребу, али ради коришћења на интернет-медијима или било којим другим јавним гласилима молимо вас да претходно контактирате аутора. Ово се не односи на парохију у којој су слике снимљене, ту одлуку онда препуштам надлежном свештенику и/или управи.
► Пошто су слике за личну употребу, а не за неки чланак или презентацију, оне нису селектоване у том смислу. Зато има више скоро истих слика, што не мора свакоме бити интересантно. Али, свако воли да види себе у што више издања, па нека бира која му је најдража и не љути се на друге снимке где није на слици или ако није испао по његовој вољи (wink)
► Упркос томе што су слике доступне само ономе ко има линк, уколико ипак не желите да се ваша слика налази у албуму, молимо да то одмах јавите аутору, управи парохије или надлежном свештенику да бисмо вас издвојили из албума.
► Уколико желите да одштампате неку од слика, немојте за то правити снимак екрана (“screenshot”), већ преузмите фајл у пуној резулуцији. Та опција ће остати отворена неко време. Наиме, чак и на мањим форматима квалитет штампе на папиру је онда много бољи. Чак и када штампате на вашем кућном принтеру разлика се види.
► Слике су jpeg-формата директно из фото-апарата. Ако је некоме посебно стало до неког снимка, нека ми јави о којем је реч, да га ја онда обрадим из RAW-фајла за њега. Биће видно бољи квалитет. Исто наравно важи и за штампу. Разлика се заиста види.
ЗАХВАЉУЈЕМ СВИМА НА ДЕЉЕЊУ РАДОСТИ! Ако имате сугестија, бићу вам захвалан.
Христос посреди нас,
Ваш М.Х.Ц.
